Kako je napisao jedan naš podravski pjesnik: „Den za denom, lete kak oblaki. Leti vreme bez zaustavlanja i mi letimo žurno v ritmu živlenja. A mogli bi počinuti z vremena na vreme gledeč rožicu kak raste, prepustiti se ftičjem letu i biti zagrljeni v senji, gde samo ljubav živi, kak pilimpar na cvetu.“ Ž.K. Mi više ne „letimo žurno v ritmu živlenja“ i stignemo „počinuti i gledeti rožicu kak raste“... Sad je najbolja prilika za sve nas da se zamislimo i osvijestimo kako smo svi isti pod ovim nebom, a razlike koje imamo su bitne kako bi nam upotpunile život. I svi vi koji ste izbezumljeni ovom situacijom i kojima se svakodnevica potpuno izokrenula, sjetite se da ima ljudi kojima ova situacija nije baš ništa promijenila, kojima je i dalje svaki dan isti. Ima puno onih koji ovu promjenu ne mogu shvatiti, a ima i puno obitelji koje se konačno druže i sjede zajedno za ručkom. Zato sada iskoristite svaki trenutak i poradite na sebi i na odnosu sa svojim bližnjima, sad stvarno imate vremena. Naši korisnici ne idu kao inače svaki dan u Udrugu i nedostaju im prijatelji i svakodnevna druženja, ali pogledajte im lica, da li vidite tugu i očaj? Naravno da ne, oni žive svaki dan kao najljepši dan na svijetu i mi smo tu da im uljepšamo život kao što oni nama uljepšavaju svojom neiscrpnom pozitivom. Naučite nešto od njih!